Anonim

Аниме Вееабоо полуди у јавности (ЦРИНГЕ) 日本 カ フ レ ハ ナ ナ ナ

Знам да се тај израз у Америци широко користи као израз за некога ко има љубав и аниме и све ствари повезане с тим. Дакле, у САД-у је то љубазни израз.

Међутим, у Јапану је познато да се тај термин више или мање користи за описивање усамљеника. Али заправо је потекло из неколико варијација. Једно је име уходе / убице, а друго само значи некога ко воли јапанску културу.

Дакле, да ли је термин заиста лош, добар или више или мање зависи од појединца да пронађе значење?

5
  • Па тражите ли углавном / само јапанску перспективу?
  • Више-мање тражим било какав одговор. Питање је које ме некако узнемирило јер је једна страна позитивна, друга негативна. Желим да знам да ли постоји јасан одговор.
  • Повезано са аниме.стацкекцханге.цом/куестионс/2953/…
  • Релевантни мета пост: мета.аниме.стацкекцханге.цом/куестионс/524/… (@кјсхииа)
  • Израз отаку значи преоптерећеност нечим у Јапану.

Ово је некако повезано са мојим питањем које је затворено (и питам се зашто, али поштујем одлуку администратора). Колико знам, у Јапану тај појам отаку уопште није позитивно. То значи исто што и бити а штребер или штребер или неко ко је опседнут са нечим. А према ТВТропес,

Отаку има много укуса, али за сваког од њих се може рећи једно. Сватко је ставио своју омиљену ствар и неуморно је опсесира. Без обзира на другу интелигенцију, отаку ће имати опсесивно, нездраво и готово енциклопедијско знање о одабраној теми.

Укуса ове врсте карактера има готово онолико колико има ствари под сунцем, али неколико главних је:

  • Аниме или Манга Отаку
  • Цосплаи Отаку
  • Гаминг Отаку
  • Идол Отаку (вота)
  • Војни Отаку
  • Тецхнологи Отаку

У суштини, неко би могао бити отаку о скоро свему: политици, спорту, историји итд. Када западњак сам користи отаку, 99% времена то ће значити „аниме / манга отаку“.

Ни штребер ни штребер нису адекватан превод. Међутим, у модерној употреби обе речи могу носити сенку правих конотација опсесивног интереса и / или социјалне неспособности. Размислите о старијим, погрднијим чулима штребера и на правом сте путу - и британски израз анорак је близак превод. У Јапану термин Отаку уопште нема позитивно значење.

Полуповезан израз је хикикомори, који се односи на тинејџера или младу одраслу особу који се на дуже време потпуно повуку из друштва, обично изолујући се у родитељској кући и постајући психолошки везани за одређене хобије; хикикомори у медијима су обично отаку неке врсте. Хикикомори се такође критички гледају као лењи и отворено језиви, што не помаже много у перцепцији отакуа. Нарочито након 1989. године, када се серијски убица Тсутому Мииазаки показао и отаку и хикикомори, што је довело до моралне панике.

Тако да мислим да тај појам отаку и биће отаку сами подразумијевате нешто негативно у Јапану. Иако данас постоји пуно анимеа који садрже отаку ликове. Главни пример је Луцки Стар па мислим да они некако уклањају те негативне конотације о томе да сте отаку, мада не и генерално.

3
  • Слажем се да је помало чудно да је једно питање дозвољено (под претпоставком да ће ово бити дозвољено), док друго није. Ово вероватно заслужује мета пост. Направићу то сутра, али слободно направите и пре тога ако тако одлучите.
  • Обоје су врло слични, али овај има контекст „западна култура користи термин Отаку у значењу„ Аниме или Манга Октау “и супротставља се оној општој употреби„ Отакуа “у Јапану за мноштво интереса. Други је имао много слабију везу са аниме / мангом. Иако ћу се сложити да су оба поста помало ван теме јер се тичу љубитеља аниме / манге, а не саме аниме / манге.
  • @ЛоганМ Прошло је више од годину дана од постављања ових коментара и релативно сам нов, али имао сам утисак да питања јапанске културе која нису повезана са анимеом или мангом неће бити дозвољена? Да ли је икада постојао мета пост о овоме?

Енглески израз „траинспоттер“ даје одређену представу о томе како се на отаку гледа у Јапану; трачница је у суштини „воз отаку“. Односно, чудно, асоцијално и није баш „попут нас осталих“. Фразе попут „орашасти орах“ имају сличан укус да сте опседнути нечим на не сасвим здрав начин.

С обзиром на то да јапанска култура вреднује усаглашеност, бити „чудан“ нешто је више друштвена стигма него што је то случај у већини западних земаља.

Као такво, у јапанској култури описивање као отаку готово је универзално негативно.

Изненађен сам да ниједан други одговор овде не даје поуздане цитате у вези са јапанским језиком или јапанском културом.

Значења јапанске речи "Отаку'

Јапански језик СЕ разматрао је ово питање овде, овде и овде, указујући на то

  • Првобитно значење (о-таку) је нечије домаћинство / дом / породица / муж / организација и у овој употреби је ангажован од јапанских политичара или блиских странаца да би наговестио да однос између говорника и друге особе није близак и могуће отуђен
  • Реч се користи као пасивни облик учтивости када разговарате са другим члановима групе у вези са нечим што је неко ко је социјално изнад вас (попут наставника) учинио за вас
  • У контексту обожаватеља / заљубљеника, реч у Јапану не сматрају снажно негативном, али носи неке конотације као што су „уско интересовање“, „не мари за било шта осим за одређену тему“, „није друштвен“ и „велико интересовање за одређено подручје и троши више времена за познавање предмета или прикупљање сродних добара“ који многи Јапанци би гледали негативно.

Јапанци углавном не би помислили да користе отаку да се односи на људе изван Јапана који су страствени према хобијима.

Негативан поглед на аниме / манга фандом у јапанској култури

У општој јапанској култури, интересовање за аниме и манге се гледа с презиром, као што сам овде објавио:

За разлику од многих делова света где се манге и аниме сматрају цењеним уметничким облицима, у Јапану већина родитеља сматра манге смећем и обесхрабрује своју децу 1) да читају манге, јер би уместо тога требали да читају књижевне романе и 2) да постану мангака кад одрасту. Тако већина Јапанаца мангу не чита као одрасли, а већина који је сањао да буде мангака одустала је од ње. Становништво углавном гледа негативно на тинејџере и одрасле који су укључени у субкултуру [...]

Због ове културне перцепције љубитељи аниме / манге имају помало негативну везу, и као резултат зашто су се неки погрдно називали отаку други и / или неки су преузели термин отаку да се позивају на себе. Није једноставно то отаку је безобразан израз који користе хејтери који су бачени на љубитеље аниме / манге, али сами љубитељи раних аниме / манга осећали су срамоту / срамоту због тога што су такви и описали су се самозатајно као отаку.

Тренутна перцепција и преферирани термин обожавалаца јапанске аниме / манге

На тренутну генерацију младих одраслих љубитеља аниме / манге у Јапану и даље се гледа као на оддбалл други; нису достигли ниво прихваћености од стране општег друштва које западни отаку ужива (на пример, популарност ТВ ситцома Теорија Великог праска или да би Американци у пролазу могли да помену да иду овог викенда у превару или на РенФаир и многи други их због тога неће осуђивати). Међутим, на демографске податке се не гледа тако негативно као у прошлим генерацијама. Сад би се у шали могли називати отаку.

Али Јапански одрасли који су несрамни љубитељи аниме / манге обично се не називају отаку, већ радије користите израз 「サ フ カ ル チ ャ ー」 (субкултура) да опишу свој интерес и оно у шта су укључени. Овај појам, уместо да се фокусира на себе, фокусира се на то да буде део групе која се разликује од родитељске културе којима посебно припада, намерни начини. Ова употреба супкултуре користи се не само за љубитеље аниме / манге, већ и за друге демографске категорије Јапанаца, попут оних које занима окултно, клабинг или реге, који такође нису уобичајени хоби у Јапану.

Отаку ≠ Хикикомори

У јапанском језику и култури, Реч отаку само по себи не укључује значење (хикикомори, понекад преведено као "затворено" или "акутно социјално повлачење"), што је социјални и психолошки феномен који је јапанско Министарство здравља, рада и социјалне заштите дефинисало као људе који одбијају да напусте кућу дуже од шест година месеци (додатне дефиниције имају и креирају истраживачи и стручњаци за ментално здравље). Неки хикикомори занимају аниме / манге / игре, али други немају. Неки су постали хикикомори након што су у школи искусили малтретирање, али узрок за друге није познат. Према јапанском уставу, деца имају право на образовање, другим речима, право на похађање школе, али од њих се законски не захтева да похађају школу како би искористила ово право (због тога је кућно образовање у Јапану легално) . Као резултат, постајање хикикомори није незаконита активност.

Члан 26: Сви људи ће имати право да добију дописнике једнаког образовања према својим могућностима, како је предвиђено законом.
2) Сви људи су дужни да сви дечаци и девојчице под њиховом заштитом добију редовно образовање како је предвиђено законом. Такво обавезно образовање је бесплатно.

Члан 27: Сви људи ће имати право и обавезу да раде

Када сам се придружио Друштву за истраживање манге и илустрација на свом јапанском универзитету, био сам помало изненађен кад сам открио да је већина чланова социјално неспретна на начине које нисам видео да превладавају међу америчким обожаваоцима / фангирлс. Постоји преклапање између социјалне неспретности и социјалног повлачења и јапанске заједнице обожавалаца аниме / манге, али то није једноставна и добро разумљива корелација. Може бити да се социјално мање вешти окрећу ка нишним интересима, или може када а хикикомори је годинама у својој спаваћој соби има смисла да ће се заинтересовати за хобије који се могу сами радити код куће помоћу телевизора или рачунара за забаву и за досезање колега путем веба.

Има добар маркетиншки смисао да све већи број хикикомори, од којих је значајан проценат заинтересован за аниме / манге / лагане романе, створио је довољно потрошача који би се односили на хикикомори протагонисти којима јапанске компаније одговарају на ово тржиште израдом више наслова који садрже хикикомори у позитивном светлу. Ово се може претворити у циклус у којем људи који размишљају о преласку на то да буду хикикомори осећајте се више као да није ужасно срамотно што то раде само губитници, већ да у истом чамцу има пуно других људи (још је прерано знати да ли ови наслови имају било какав ефекат на повећање броја хикикомори).

1
  • 3 Да ли је члан 27 релевантан за дискусију?

Можда није понижавајуће за људе који себе описују као „отаку“ и који се тиме поносе, али без сумње је понижавајуће за друге људе.

Многи Јапанци који воле аниме / манге настоје да избегну да се описују као отаку, јер њима то и даље доноси осећај оног момка опсједнутог анимеом који носи карирану кошуљу ушушкану у фармерке, са великим руксаком из којег смотани плакати може да се види. На пример, сленг (кимо ота = скраћеница за „кимои отаку“ = одвратни отаку) могли сте да видите на разним јапанским веб локацијама, укључујући оне попут никовидео, 2цх или футаба, које су , чак и тако, позната места на којима живе ти исти „отаку“ (западна дефиниција).

Предложио бих вам да погледате полуаниме, полудокументарни филм „Отаку но Видео“, који је помало стар, али ипак доста тачан у погледу тога како су „нормални“ Јапанци свесни свог хобија.