Зашто су поломили шоље након здравице?

Шећерни медвјед споонрише вашу девојку и вашу златну хрскавицу

У епизоди 17, када ће дочекати Сатсуки-јеву мајку, наздрављају и тресну шољицама о земљу. Зашто су то урадили? Да ли ово има неке везе са јапанском културом?

Повезане информације: Шта су користили за здравицу

То је из руске традиције која сеже до Петра Великог, а сада се то ради након важних здравица.

Са странице википедиа Табле-гласс:

Легенда каже да је прво познато фасетирано стакло поклонио цару Петру Великом произвођач стакла по имену Иефим Смолин, који живи у Владимирској области. Хвалио се Цару да му се стакло не може разбити. Цар Петру се свидео поклон, међутим, након што је попио неко алкохолно пиће из њега, гласно је рекао Нека чаша буде! (Руски: ! - дословно чаша бити), баци чашу на земљу и успео да је разбије. Али Петер није казнио произвођача стакла, а производња таквих наочара је настављена. Према легенди, људи присутни током ове епизоде погрешно су протумачили царске речи и мислили да их је Петар позвао разбити чаше (Руски: ! - дословно тући или ломити чаше), тако се појавила традиција разбијања посуђа за пиће у одређеним приликама у Русији. Наочаре су се ломиле после посебно важних здравица или само током посебно веселих забава. Руски ресторани чак су држали посебне цене за разбијање чаша. Верује се да у Русији ломљење посуђа за пиће или, у ширем контексту, било којег посуђа доноси срећу и срећу.

Сигуран сам да је Јон Лин тачан у вези са позадином, али ево више универзалног одговора:

Као што је усер1306322 изјавио у коментару, вероватно се заснива на ритуалу изведеном пре него што крене у битку из које не очекујете да се вратите. У епизоди 23,

поново наздрављају, али овог пута Сатсуки каже да не ломе шоље, јер тада не иду у смрт (према њеним речима, отприлике).

То доводи до претпоставке да када су наздравили у овој епизоди, нису очекивали повратак.

Још један потенцијални извор, поред горе поменутих извора и могућег утицаја од њих, је ранија аниме. Килл ла Килл се често директно и индиректно позива на ранија дела, а ова сцена из истакнутог сци-фи анимеа из 80-их могла је бити оно на шта се позивају разбијањем чаша (хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в= нпрЈДЈ-ооЕНУ). Додуше, ово тешко да је први пример германофилије или семитофилије у анимеу или јапанској култури уопште, а њени извори би могли бити и раније.

Ово је засновано на многим лаганим романима које сам прочитао. Обично ломљење чаше након здравице означава коначност онога што наздрављате. Ако наздравите пре растанка, не очекујете да ћете се поново видети, ако некога поздравите у својој породици, то подразумева трајност тог прихватања.

Такође сам прочитао код неких да се подразумева да је „док се тост не поништи (поправак чаша) ово трајно“. Тако у овој једној причи разбијају шоље на почетку путовања и поправљају их кад се врате кући да поново наздрављају.

Разбијање чаша се дешава два пута у филму јакузе Токио Дрифтер (Сузуки, 1966), једном у формалном уводном ритуалу између Тетсу-а и северног шефа (заправо јело од сакеа); и у завршној сцени где

Тетсуо крши заклетву лојалности шефу, симболично ломећи винску чашу у руци.

Ниједна није формална здравица, а свака укључује само једну странку. Међутим, ово (нарочито први ритуал) је пример ломљења посуде за пиће на ритуални начин.